Antioksidanti su materije koje štite organizam od štetnog djelovanja slobodnih radikala. Slobodni radikali su kemijski reaktivne deoksigenizirane čestice koje izazivaju lančane reakcije koje oštećuju membrane stanica i DNK-strukturu ćelije.
Kemijski reaktivna čestica slobodnog radikala bez oksigena, napada masne kiseline, DNK-strukturu ćelije, proteine i molekule kolesterola, što kao posljedicu ima stvaranje novih čestica slobodnih radikala kao rezultat oksidacije slobodnih radikala.
Ovaj proces izaziva brzu i destruktivnu lančanu kemijsku rekaciju (oksidacijom slobodnih radikala nastaju novi slobodni radikali koji oksidiraju i stvaraju nove slobodne radikale), koja može izazvati:
Oštećenja na ćelijskim membranama
Oštećenja proteinskih struktura
Oštećenja DNK-strukture ćelije
Oksidacije LDL (lošeg) kolesterola
Upalni proces
Svi navedeni procesi doprinose razvoju bolesti poput makularne degeneracije oka, bolesti srca i krvnih žila, artritis i malignih oboljenja, te uzrokuju brže starenje ćelija.
Antioksidansi za sebe vežu čestice slobodnih radikala, te tako sprječavaju njihovu oksidaciju i stvaranje dekstruktivne lančane rekacije.
Najpoznatiji antioksidansi su:
Vitamin C
Vitamin E
Vitamin A (beta-karoten)
Likopen
Lutein I zeaksantin
Selen
Hrana bogat antioksidansima
Voće i povrće najvažniji su izvor antioksidansa, budući da sadrže obilje vitamina C, beta-karotena, i likopena i drugih važnih antiokidanasa, a posebno su njima bogati citrusi, te voće i povrće narandžaste i crvene boje (poput rajčice koja je bogata likopenom). Biljna ulja i sjemenke bogate su vitaminom E, dok su brazilski orasi i datule bogat izvor selena (više o selenu pročitajte ovdje).
Lutein i zeaksantin nalaze se u tamnom zelenom povrću (špinat, kelj, blitva, peršin), te rajčicama, paprikama, mrkvi, bamiji, i kukuruzu. Nabrojani antiokidansi nisu jedini – svako voće i povrće sadrži speciifcne antioksidanse, a znanstvena istraživanja svakoga dana otrkivaju nove vrste antioksidanasa.
