Uživanje u vinu iziskuje poznavanje određenih „rituala“ u što možemo ubrojiti aktivnosti kao što su otvaranje flaša, natakanje, odabir tipa čaša, držanje čaša, kušanje i slično.

Kako odabrati koje se vino pije uz koje jelo?
Pažljivo odabrano vino uz određeno jelo doprinosi općem boljem okusu i zadovoljstvu. Možda je najbolje da svatko sam sebi odredi što mu odgovara, ali ipak neka vinska pravila nalažu slijedeće.

Temelj svega je da jačina vina treba odgovarati jačini hrane, pa se tako vina s izraženom aromom dobro slažu s osebujnom hranom.
Bijela vina bolje pašu uz lagana jela, ribu, piletinu, salate, te tjestenine sa blažim umacima. Kiselija vina idu uz kiseliju hranu.
Za jača mesa preporuča se crno vino. Isto tako crno vino bolje paše uz jače sireve, dok uz one blaže (npr. škripavac) idu bijela vina.
Taninska vina pašu uz slana i teža jela.
Slađa vina idu uz kolače.
Obično se uz večeru (koja bi trebala biti sa lakšom hranom) poslužuju lagana vina.
Jača jela traže snažniju aromu barrique vina.
Uz jaja i jela sa jajima ide neko neutralno bijelo vino.
Uz odojak kiselkasto vino, kuhana šunka traži lakša crna vina, poput portugizca ili merlota, dok uz dimljene kobasice ili pršut možemo poslužiti snažna crna vina ili kasnu berbu rajnskog rizlinga.
Uz bifteke i ramsteke slaže se cabernet sauvignon.
Dimljeni losos iziskuje pjenušce ili rajnski rizling. Slatkovodne ribe vape za lakšom graševinom.
Uz gulaš možemo servirati pinot crni ili portugizac.
Uz tatarski biftek odgovara najbolje merlot ili syrah.
Fazani, jarebice, patke i slično trebale bi biti poslužene uz pinot crni, frankovku, portugizac ili neko snažnije ružičasto vino.

Pregršt je jela, pregršt je vina, pregršt je okusa i navika, stoga ipak ponavljamo da stvar odluke treba prepustiti konzumentu i njegovim osobnim stavovima.
Ukratko, u slast, uživajte i živjeli.